Ova prezentacija je nastala kao pokušaj da se jedan ljudski i stvaralački vek sačuva od zaborava i da onima koji dolaze približim ličnost i rad svoga oca Vitomira Voje Trifunovića.
Ove 2016. godine navršava se 100 godina od njegovog rođenja. Na žalost, danas ga se malo ko seća i njegova dela se, sem par izuzetaka, više nigde ne izvode. Izgleda da je to sudbina mnogih autora tog vremena, čije se stvaralaštvo vezuje za (danas) nepopularni politički sistem, i samim tim smatra nepodobnim za današnje prilike. O kvalitetu muzike ne samo njegove već i mnogih njegovih savremenika, niko ne razmišlja. Veliki broj domaćih i stranih prizanja, odlikovanja, povelja za saradnju itd itd. Sve to više nema nikakvu vrednost. Ni red u novinama ni reč na radiju ili televiziji. Nadam se da će vreme dati konačni sud i da će jednog dana svetlost dana ugledati i balet "Kosovka devojka", njegovo možda najznačajnije delo.
Prateći njegov rad kroz proteklih četrdeset i više godina, sve do samog kraja, gledajući sve njegove napore i trud da dođe do nekog sebi postavljenog cilja, preživljavali smo zajedno sa njim moja porodica i ja, lepe i ali i manje lepe trenutke. Sada, kada na sve to pogledam sa strane, mogao bih sa sigurnošću da tvrdim da je u njegovom životu sve bilo muzika.
U ovim teškim vremenima kada smo zaokupljeni elementarnim potrebama preživljavanja, kultura i umetnost su potisnute u drugi plan. Prave vrednosti su zaboravljene, srpsko kulturno biće je zatrovano poplavom šunda i kiča. Ono što je nekada činilo dušu ovog plemenitog i čestitog naroda, nestaje pred najezdom "Coca cola" i "fast food" tehnologije. Muzika je srozana na nivo jeftine robe za jednokratnu upotrebu tako da vredna dela naših savremenih kompozitora ne mogu da se realno valorizuju jer jednostavno nemaju šansu da dođu do publike. Nadam se da će vreme dati konačni sud i da će jednog dana biti izveden i balet "Kosovka devojka", njegovo možda najznačajnije delo.
Ovom skromnom prezentacijom, želim da reafirmišem rad svog oca i dam podstrek njegovim kolegama da nastave sa svojim teškim radom u nadi da će doći bolja vremena kada će se njihova umetnost i kreativnost adekvatno vrednovati.
Svestan sam da je zadatak koga sam se prihvatio težak i nezahvalan, da je verovatnoća da ću nešto propustiti i ostaviti neiskazanim ili nedorečenim više nego realna - može li se nečiji život "upakovati" na par web strana a da se nešto ne izostavi? Naravno da ne. Zato ovu prezentaciju smatram tek početkom velikog posla koji će dugo trajati. Potrebno je mnogo vremena da bi se prikupili i probrali svi podaci, iskenirale i obradile fotografije i dokumenti, presnimili zvučni i video zapisi i konvertovali u odgovarajuće formate. Izbor dokumenata i većine fotografija je sačinjen u saradnji s mojim ocem, dok su zvučni i video zapisi preuzeti iz lične arhive.
Milan Trifunović 1999/2007/2012/2016